Najbolje knjige 2022. godine

S obzirom na to da nisam mogla da se odlučim za jedinstvenu top listu, biće ih jedanaest. Ove godine bilo je mnogo zanimljivih dela, o nekima vam nisam još uvek pisala, o nekima verovatno ni neću.

Zadovoljna sam svojom čitalačkom godinom i prvom godinom ovde sa vama – premda bih volela da sam čitala više i u drugačijim okolnostima (čitajte: manje stresnim, pošto je 2022. bila paklena, a takva će sasvim izvesno biti i naredna), otkrila sam mnogo novih autora i autorki kojima se radujem i narednih godina.

Nagrade:

1. Nagrada za delo s najlepšom slikovnošću u 2022. 🎨
2. Nagrada za najjači udar u levu pretkomoru 2022. ❤️
3. Nagrada za razglobljenost i mentalnu gimnastiku 🤸‍♀️
4. Nagrada “Mnogo para, a malo muzike” 💸
5. Nagrada “Niko to ne radi ovako” 🤯
6. Nagrada “Malo para, mnogo muzike” 🪗
7. Nagrada za visinu, širinu i dubinu 🧐
8. Nagrada “Kako sam postala pametnija” 🧠
9. Nagrada za knjige van konkurencije 🌷
10. Nagrada za stalne članove moje intimne biblioteke (THE LISTA) 🏆

Nagrada za delo s najlepšom slikovnošću u 2022.

Prva kategorija inspirisana je Oskarom, ali je Best Picture ovde najlepša slikovnost u književnosti. Bilo je izuzetno teško odabrati i nominovane i pobednicu, i valja imati na umu da Zbignjev Herbert nije ovde samo zato što sam ga čitala i ranije (inače bi bio apsolutni pobednik).

• 🥉 Semezdin Mehmedinović - Ovo vrijeme sada

  
  
  Semezdin Mehmedinović spada u pisce čiju ću svaku knjigu rado čitati, naviknuta na koordinate njegovog sveta. Lepo mi je u njegovom „dvadeset godina starom jeziku“. Preporuka knjige - Ovo vrijeme sada

• 🥈 Georgi Gospodinov - Fizika tuge

  
  
  Georgi Gospodinov ovde je ušetao kao jedan nagoveštaj budućeg posta – nominovao se posle nekoliko strana, a mogla je biti bilo koja njegova knjiga. Njegov melanholično-iščašeni svet odlično komunicira s mojom iscrpljenošću ove godine, o čemu dovoljno govori to da je ovo treća njegova knjiga koju čitam 2022. Preporuka knjige - Fizika tuge

• 🏆 Selma Asotić - Reci vatra

  
  
  Selma Asotić nagovestila mi je sjajan susret još u storijima na koje sam naletela pre kupovine, i nije me izneverila. Njen pesnički izraz mi je blizak pre svega jer sam mnogo čitala pesnikinje sa kojima implicitno vodi dijalog u ovoj zbirci, a „držanje zveri u kavezu“ pišući o ratu, identitetu i svemu onom što se uselilo između ta dva, umešnost je kojoj je malo savremenih pesnika i pesnikinja (od onih koje sam čitala, jelte) doraslo na ovakav način. No, ako smo se imalo upoznali za ovih godinu dana, biće vam jasno da je kod mene poezija naprosto van svih kategorija po pitanju slikovnosti, te vas moj izbor neće iznenaditi. Preporuka knjige - Reci vatra

Nagrada za najjači udar u levu pretkomoru 2022.

Da li je do toga što je moja leva pretkomora tokom godina oslabila (jer uskoro će ta Trideseta) ili je ovogodišnji izbor bio posebno sentimentalan, nisam sigurna, ali bilo je mnogo knjiga posle kojih mi je bila potrebna emotivna rehabilitacija (čitajte: rokala sam sociologiju ujutro i uveče, to nikad ne omane).

Bilo kako bilo, dešavalo mi se da danima budem u određenom raspoloženju nakon što mi je knjiga fino naštelovala pojedine žice u mozgu, što se mahom manifestovalo akutnim oblikom melanholije.

• 🥉 Rut Ozeki - Priča za biće vremena

  
  
  Rut Ozeki bila je veliko otkriće ove godine i nisam ni znala da treba da živim u Britanskoj Kolumbiji dok nisam nju čitala. Nedostajali su mi romani koji teku tako da ni ne obratim pažnju na broj strana koje sam pročitala i bude mi žao što su se završili. Čudno, ali imala sam sličan sentiment kao tokom čitanja „Plodova zemlje“, a to je delo koje bi bilo sigurno na nekim top 20 listama. Preporuka knjige - Priča za biće vremena

• 🥈 Džoun Didion - Godina magijskog mišljenja

  
  
  Džoun Didion sam čitala pre objavljenog prevoda u @shtrikaknjiga, doneo mi je moj posebni kurir iz Londona primerak i, uprkos njenom kliničkom seciranju žalosti, probudila mi je jednu anticipiranu tugu jer sam se s mnogim detaljima iz njenog svakodnevnog života udvoje identifikovala. Preporuka knjige - Godina magijskog mišljenja

• 🏆 Ingeborg Bahman - Trideseta godina

  
  
  Ingeborg Bahman je za mene jedno od onih imena koje sam ljubomorno čuvala i štedela za „posebne daneˮ, ako me razumete – ona se prosto ne može progutati, dolazi i odlazi po potrebi. „Tridesetu godinu“ čitala sam na studijama i zaboravila da sam je čitala jer je bilo usputno i u vreme kada je trideseta godina bila daleko. Sada mi, pak, nije bilo dobro posle čitanja i imala sam utisak da me je vivisecirala iako pripada drugoj kulturi i drugom vremenu. Trideseta godina je, izgleda, univerzalna: „Nikada nije pomišljao da je od hiljadu i jedne mogućnosti možda hiljadu već protraćeno i propušteno – ili da ih je morao propustiti jer je za njega valjala samo jedna.ˮ Preporuka knjige - Trideseta godina

Nagrada za razglobljenost i mentalnu gimnastiku

Znate onu izreku: „Ko je dobro iščitao Džojsa, više mu ništa nije uvrnuto“? Ne? Moguće da ne znate, upravo sam je izmislila.

Šalu na stranu, ova kategorija nametnula se samostalno i bahato u moj suštinski vrlo „lirski ukus“ za književnost, te bih rekla da je, uz još poneka lepa otkrića, ovo najuzbudljiviji deo moje ovogodišnje čitalačke avanture. Ovo su dela koja su me iščupala (ali baš tako, iščupala) iz knjiške udobnosti i naterala da raskrčim još poneki put u lavirintu onoga što sam smatrala utvrđenjem svog formiranog čitalačkog ukusa. Volim ovakve knjige jer mi pokazuju da ima još toliko toga da se u književnosti otkrije, istraži, eksperimentiše i dosegne – ukratko, da inovativnost (ona uvrnuta) u književnosti nije mrtva.

• 🥉 Pavel Sanajev - Sahranite me iza lajsne

  
  
  Pavel Sanajev ima bizaran smisao za nešto što nije čak ni humor, više je svet dela zasnovan na potpuno sumanutim premisama. U tom svetu, briga za dete dobija oblik verbalnog zlostavljanja, a „ljubav“ se iskazuje najsočnijim psovkama koji se „slovenski svetˮ ne bi postideo. A onda uzmete u obzir da je ovo autofikcija. Sledeća stanica: „Očnjak“, Jorgosa Lantimosa. Preporuka knjige - Sahranite me iza lajsne

• 🥈 Fernanda Melčor - Sezona uragana

  
  
  Fernandu Melčor zamišljam kao onaj tip ličnosti serijskog ubice koji pomaže policajcima da reše slučaj – baš nju, ne njene likove. U ovom delu, najinteresantnije bilo mi je da proniknem u mozak u kojem je (bez posledica?) skladištena ova i ovakva količina nasilja i najnižih ljudskih poriva. Sve uz spice blend prljavštine, krvi i seksualnosti – ako mislite da je Bolanjo u „2666“ otišao najdalje, niste u pravu. Preporuka knjige - Sezona uragana

• 🏆 Loran Bine - Sedma funkcija jezika

  
  
  Loran Bine priredio mi je najbolju štrebersku avanturu koju sam mogla da zamislim. Cela ekipa je tu: od Lakana do Džudit Batler (koju, uzgred, ne mogu da smislim), sa svim anegdotama i iščašenostima francuske filozofske škole. Nešto kao „Alisa u zemlji čudaˮ za humaniste i sve koji se tako osećaju. Pobednik je odabran jer me je naterao da napokon kapituliram i priznam sebi da smo i mi štreberi ponekad kul. To je mali korak za čovečanstvo, veliki korak za afirmaciju mog smisla za humor. Preporuka knjige - Sedma funkcija jezika

Nagrada “Mnogo para, a malo muzike”

Draga @advo_katica_za_knjige me je pitala zašto nisam uvrstila i ovu kategoriju, pa sam pomislila: Zaista, zašto nisam? Mora postojati i neka Darvinova nagrada za knjige. Pritom, na ovoj listi bilo bi još knjiga, ali sam ih se ratosiljala pre no što sam stigla da ih fotografišem. Kod mame imam čak i policu za „prognane knjige“ koje čekaju neku bolju čitateljku od mene.

• 🥉 Ognjen Spahić - Pod oba sunca

  
  
  Na početku godine Ognjen Spahić prosto nije dobacio do onoga što smatram kvalitetnom književnošću, i to nikako ne bi trebalo shvatiti kao apsolutni sud – znam da se Teofilu Pančiću ovo delo izuzetno dopalo, recimo, pisao je o njemu afirmativno u Vremenu. Ipak, meni je sve ovo delovalo kao isforsirano lutkarsko pozorište gde mi je sasvim jasno za čiju i kakvu ruku su nakačeni likovi-pajaci. Kao kada crtate nešto i na kraju ne obrišete skicu koja viri ispod flomastera. A ovaj pasulj, to bi meni rekli mama i tata kad u nečemu ne uspem – treba jesti više pasulja. Preporuka knjige - Pod oba sunca

• 🥈 Margerit Diras - Stvarni život

  
  
  A Diras – tu su me za srce ujeli urednici ovog izdanja. Diras mi je među najdražim spisateljicama, „Zanesenost Lol V. Stajn“ mi je među deset najznačanijih knjiga koje sam do sada čitala, i očekivala sam mnogo od novog izdanja koje sam nekada davno čitala u bosanskom izdanju. Naime, prevoditeljka je Nada Bojić koja je ovo delo i 1988. prevela, i to ekavicom, a ovde se desilo više no jednom da se pojavi ijekavica. Otkud to tako, ova Slavica će verovati da je neka misterija. Preporuka knjige - Stvarni život

• 🏆 Džonatan Frenzen - Raskršće

  
  
  Kod Frenzena problem je bio drugačije prirode. Ovo nimalo jeftino izdanje u potpunosti je rezultat amaterskog prevoda koji je toliko loš da nisam uspevala da se koncentrišem na radnju. No, da objasnim – i ja sam nekada bila početnica i pravila sam još gore greške od ove prevoditeljke, i još uvek ih pravim. ALI, pazite sad – postoje urednici i lektori kojima je posao da moje greške ne budu nekome naplaćene 3000 dinara, a kada je u pitanju autor poput Frenzena, valjda je jasno da se ne nudi nekome da bi na njemu vežbao i sticao prva iskustva. Stoga, ovo izdanje zaobilaziti i iskreno mi je žao što ne postoji kultura reklamacije knjiga. Preporuka knjige - Raskršće

Nagrada “Niko to ne radi ovako”

Ova nagrada šaljivog imena trebalo bi da obeleži originalnost dela, ali pošto ja ne verujem u originalne teme jer čovek je čovek, i bio je čovek i pre 200 i pre 2000 godina, fokusirala sam se na inovativnost u pristupu i formi. Pošto se ne usuđujem da kažem da je nešto NIKAD VIĐENO, VELIKO i (ubaci superlativ), ceo koncept valja uzeti sa zrncem soli – ovo je nešto što je meni otvorilo nove uglove i usmerilo me na izgradnju drugačije čitalačke prakse, koju vi možda već imate.

• 🥉 Džordž Sonders - Linkoln u Bardu

  
  
  „Linkoln u bardu“ je jedan bućkuriš svega i svačega – faktografije, fikcije, nadrealnog i nerealnog, ali to je ona vrsta dela koja je u teoriji osuđena na propast zbog svoje ambicioznosti, a u praksi se ispostavi da „ipak radi“. Kako to sad? Pa, napiše ga neko ko je spreman i da propadne jer mu se ne bi zamerilo, svakako je poznatiji kao majstor kratke priče. Preporuka knjige - Linkoln u bardu

• 🥈 Don DeLilo - Beli šum

  
  
  Pošto je ovo angloamerička lista, sticajem okolnosti, DeLilo je logičan izbor. „Beli šum“ je još jedan od književnih događaja kod nas, i žao mi je što ga nisam više viđala u ovoj zajednici. Ovo je delo koje krši pravila dobrog realističkog ukusa i sve vreme vas primorava da kroz jezički isforsirani govor osvestite podlogu sveta dela (potrošačko društvo) kao suštinski tragikomičnu igru marioneta, drvenih i ukočenih u svom mehaničkom bitisanju na ovom svetu (ti i ja, dragi čitaoče). Preporuka knjige - Beli šum

• 🏆 En Karson - Autobiografija Crvenog

  
  
  En Karson je, pre svega, književni događaj u našoj sredini jer prevođenje, a posledično i vidljivost i marketinška zastupljenost ovakvih dela kod nas konvergira ka nuli. Ovo nije delo koje prelistate u knjižari i odlučite da kupite jer će, ukoliko ga uopšte i ima, biti smešteno negde ispod Rupi Kaur i poezije koja se možda, zapravo, ponekad i prodaje. Sonja Veselinović (mašem mentorki) napisala je sjajan pogovor-mapu za sve nesnađene koji bi možda odustali i implicitno im dala dozvolu da kroz ovakvo delo „prođu neopterećeno“, i stvarno, može i tako i dragoceno je. Ako ste, pak, spremni da kopate, ronite i da vam bude čitalački nelagodno u gustini i koncepciji samog dela – „Autobiografija Crvenogˮ je ono što vam je potrebno jer ćete uz nju porasti kao čitalac. Preporuka knjige - Autobiografija Crvenog

Nagrada “Malo para, mnogo muzike”

Ovo je najnezahvalnija kategorija jer bih intuitivno smestila poeziju u nju, da je reč zaista o novcu. S druge strane, ne bi bilo zanimljivo da smestim tri pesničke zbirke jer po definiciji zahtevaju drugačije interpretativne metode u odnosu na prozu, te sam se odlučila da odaberem tri kratka prozna dela koja se čitaju vremenski brzo, ali s „produženim efektomˮ postfestum tumačenje, analiziranja i mozganja.

• 🥉 Štefan Cvajg - Novela o šahu

  
  
  „Novela o šahu“ našla se ovde jer predstavlja misaoni eksperiment u književnom ruhu i idejnom kompleksnošću prevazilazi nevelik obim samog dela. Čitajući Cvajga, shvatila sam koliko mi nedostaje taj pročišćeni stil prve polovine 20. veka, stil Virdžinije Vulf, recimo, a sve to jer mahom čitam savremenu književnost. Jedan od knjiških ciljeva za narednu godinu jeste i povratak bludne ćerke književnim korenima zbog kojih sam spletom nesrećnim okolnosti upisala književnost. 😁 Preporuka knjige - Novela o šahu

• 🥈 Italo Kalvino - Nevidljivi gradovi

  
  
  „Nevidljivi gradoviˮ zastupljeni su na Instagramu dovoljno da ne moram mnogo govoriti, a na ovoj listi našli su se ne samo zbog obima, već i nemogućnosti da se samo progutaju u danu. Doduše, ja ne verujem u ’knjige za dan’, ali ovo baš ni po kojoj definiciji nije takvo delo jer bi vas mogla preplaviti idejna kompleksnost. Knjiga za sporu konzumaciju. Preporuka knjige - Nevidljivi gradovi

• 🏆 Šandor Marai - Sveće gore do kraja

  
  
  Roman „Sveće gore do krajaˮ prividno je komponovan kao misterija, napeto iščekivanje susreta jednog poznatog i jednog naslućenog narativa, sudar dveju interpretacija stvarnosti koju vi, kao čitalac, treba da rekonstruišete kroz svest glavnog protagoniste i (ne)svest iščekivanog gosta. Premda se čita lako i s nestrpljenjem, ovo je jedan od onih romana-alegorija u kojima ništa nije kako izgleda i sve je baš onako kako jeste – a šta to znači, morate videti u romanu. A pobednik vas čeka ponovo u knjižarama, što je sjajna vest, znam da ga neko vreme nije bilo! Preporuka knjige - Sveće gore do kraja

Nagrada za visinu, širinu i dubinu

Odlučila sam da malo izmenim kategorije jer želim da pomenem i dela koja se možda ne bi uklopila u šokantna, interpretativno izazovna ili edukativna, a zavređuju vašu (i moju) pažnju jer su to pravi izbori ukoliko tragate za klasičnim pripovedanjem. To znači da ovo nisu eksperimentalna dela na planu forme, čitaju se manje-više linearno i hronološki, ali im je radnja raskošna, razmahana i prevazilazi individualni narativ u korist društveno-istorijskog komentara i duha vremena.

• 🥉 Magda Sabo - Ulica Katalin

  
  
  „Ulicu Katalin“ čitala sam početkom godine, a „Daljine“ me čekaju, nadam se, uskoro (do 2025. sigurno). Kroz priču o jednoj ulici i njenim stanovnicima, Magda Sabo ispisuje intimnu istoriju o stradanju, porodičnim odnosima i pričama koje nas obeležavaju i prate čitavog života. Nesumnjivo posebni gušt za ljubitelje psihologije, uz nanose sentimentalnosti, ali ne i patetike (a to je ples na žici). Preporuka knjige - Ulica Katalin

• 🥈 Mo Jen - Žabe

  
  
  Mo Jen mi je produbio znanje o kineskoj istoriji i kulturi, ali čitanje ovog dela bilo je i ispitivanje mojih sopstvenih granica poverenja u pisanje autora bliskog režimu. Ono što je posebna vrednost ovog dela, pored epskog zamaha same radnje, jeste i otvaranje tema surogat majčinstva, demografske politike, autonomije tela i biopolitike na način koji vas neminovno primorava da zauzmete stav. Nije delo za one koji veruju da se može biti apolitičan, ali uverena sam da takvih na ovom profilu ni nema, stoga – ako se usudite, javite. Preporuka knjige - Žabe

• 🏆 Džonatan Frenzen - Korekcije

  
  
  O Frenzenu su ovde pisani eseji, te ne znam šta bih mogla dodati sem da ga ja vidim kao Tolstoja uronjenog u masovnu kulturu – to ga ponekad malčice čini anahronim, te verujem da udara na neki retro sentiment kod onih koji ga kuju u zvezde. Od trenutka čitanja dosta mi se menjao stav prema njegovim delima, ali cenim što u savremenoj književnosti koja forsira otvoreni kraj on ipak malo spusti roletne. Svakako, nesporno je da duboko i široko zahvata društvo (čitaj: američku srednju klasu) i duh vremena. Pobednik je odabran prema ambicioznosti poduhvata. 😊 Preporuka knjige - Korekcije

Nagrada “Kako sam postala pametnija”

Danas jedna posebna kategorija za sve koji misle da se o filozofiji, sociologiji i ostalim „pametnim“ stvarima ne piše ovde među nama smrtnicima što čitamo Sali Runi i pravimo kojekakve liste, mogla je biti nazvana i „sloboda medij(um)a“.

Činjenica jeste da ja sama o ovome ne pišem na Instagramu, ne zato što mislim da mu tu nije mesto (jer hej, ja poeziju nekad čitam i u WC-u, tako se zalomi, ali ne bune se pesnici), već zato što me boli mozak od pisanja o tome onih dana kad smo u samici moj drugar Word i ja.

Ipak, smatram da neki naslovi zaslužuju da više ljudi čuje za njih i to ne zato što ja sad kao otkrivam toplu vodu, već ih uglavnom možete naći samo ako tragate za konkretnim temama i imate sreće da su dostupni.

• 🥉 Hans Rosling - Faktologija

  
  
  Hans Rosling bi spadao u laku kategoriju spram naredne dvojice, ali je ovo vrsta ’popularne’ nauke kakvu bih volela češće da viđam na policama domaćih izdavača. Za razliku od gurua za srećan život, ovakav i onakav mindset, Rosling veruje u brojeve i podatke, te gađa ravno u moju rigidnu dušu na zabavno-ozbiljan način. Da li je preterano optimističan? Ne znam, možda, zavisi kako birate da tumačite grafikone koje predstavlja. Preporuka knjige - Faktologija

• 🥈 Niklas Luman - Ljubav kao strast

  
  
  Niklas Luman je od onih zverki za mazohiste, a podozrevam da je to prevodom još više otežano. „Ljubav kao strast“ bavi se istorijom intimnosti i nastoji da mapira razvoj semantike ljubavi i prijateljstva kao dva dominantna društvena oblika birane intimizacije s Drugim. Interesantan je za sve one koje zanima diskurzivna složenost pojma ljubavi danas, koju Luman ne objašnjava, ali predviđa na osnovu rekonstrukcije istorijskog razvoja intimnih kodova. A ako slučajno prolazite kroz neki nedajbože raskid, odličan je protivotrov svaki put kad kaže ’ljubav je simbolička generalizacija’.

• 🏆 Ričard Senet - The fall of public man

  
  
  Ričard Senet je moj odabrani pokemon u svakoj intelektualnoj raspravi – ne samo zbog sadržaja, već i logički ubedljivo izvedene argumentacije. Spada u red onih koji vas toliko obuzmu svojim sistemom mišljenja da je teško razviti kritički stav prema onome što piše, a piše slikovito o nestanku javnog čoveka i „tiraniji intimnosti“, konceptu harizme i mnogim drugim društvenim pitanjima.

Nagrada za knjige van konkurencije

Ovo je vanredna kategorija pred poslednju, i to zato što mislim da su neka dela zaslužila da budu pomenuta i na ovaj način – ne baš sva po dobru, jelte. Ipak, sva tri su bilo formom bilo sadržajem bila nešto drugačije od ostalih knjiga čitanih ove godine, te su me posebno podsticala na kritički sud i čitalački rast (uvesti kao novu kategoriju u knjige za samopomoć, ja kao vaš odabrani guru).

• 🥉 Mirča Elijade - Bengalska noć / Maitreji

  
  
  Znam da ste znali da ne može proći bez Elijadea, a ne bi bilo ni fer da propustim ovog vrlog gospodina koji ulazi u rumunsku lektiru uprkos tome što otvoreno i afirmativno piše o silovanju svoje koleginice s fakulteta, a potom pokuša i da zagospodari pričom (o) Maitreji Devi. Postoji čitav video ovde o tome, preporučujem vam da bacite pogled – Elijade me je naterao (baš naterao) na razmišljanje o etici u književnosti. Ovo je sjajno napisan roman, e, sad, o čemu je pisan… To je za polemiku. Preporuka knjige - Bengalska noć / Maitreji

• 🥈 Elena Ferante - Frantumalja

  
  
  „Frantumalju“ sam čitala početkom godine i to je moj prvi post na nalogu. Nisam posebno vatrena obožavateljka Elene Ferante, iako neizmerno poštujem način na koji je pozicionirala svoja dela na tržištu, a potom progovorila o značajnim temama. Ovo delo mi se mnogo više dopalo od njenih romana jer volim prepiske i intervjue pisaca (zauvek najdraža „Pisma leta 1926.“), čak i kada mi njihov opus nije posebno zanimljiv. Pritom, ne mislim o razgovor o privatnom životu autora, već način na koji oni čitaju druge pisce – to sam zapatila od srednjoškolskog čitanja Brodskog. Ako imate neke preporuke za ovakav tip knjiga, napišite mi! Preporuka knjige - Frantumalja

• 🏆 Marđan Satrapi - Persepolis

  
  
  Marđan Satrapi mi je otvorila vrata grafičkih novela koje nisam pre čitala, makar ne u ovoj formi. Pošto mi je deo posla da čitam razne slikovnice, ilustrovane knjige i priručnike, uglavnom to ne čitam u „slobodno vreme“, te mi je „Persepolis“ pokazao da grešim što to ne činim. Odmah po čitanju „Persepolisa“ pročitala sam i „Vezenje“, biće neki osvrt uskoro ako se ne predoziram hranom za praznike. Reč „otvoriti“ volim jer se koristi u kontekstu poezije – pesma se „otvara“, a ti lupaš na njenim vratima i po sto puta dok se to ne desi. Ove godine sam barem jedna nova otvorila! Preporuka knjige - Persepolis

Nagrada za stalne članove moje intimne biblioteke (THE LISTA)

Nakon nominacija, pažljivog vaganja i proizvoljne kategorizacije, ovo su tri knjige koje su na ovakav ili onakav način najviše obeležile moju čitalačku 2022. godinu.

• 🥉 Italo Kalvino - Teške ljubavi

  
  
  Kalvino se nije našao na drugim listama samo zato što sam morala da očuvam neki element iznenađenja, ali ovo je knjiga o kojoj sam mnogo razmišljala i razgovarala sa dečkom – podstakla je sjajne dijaloge i razmene utisaka, što je, naposletku, i cilj zajedničkih čitanja i stvaranja čitalačkih zajednica poput ove. Preporuka knjige - Teške ljubavi

• 🥈 Georgi Gospodinov - Fizika tuge

  
  
  „Na tom spisku nećete videti mladiće i devojke koje je pojeo Minotaur - ne verujem u taj deo mita. Uz to, bikovi su biljojedi”
  Preporuka knjige - Fizika tuge

• 🏆 Ingeborg Bahman - Trideseta godina

  
  
  Ipak, najdraža knjiga bila je jasna još početkom godine i bila sam uverena da je ništa ne može nadmašiti. Desilo se da je to prava knjiga za pravi trenutak, a takve su retke (doduše, ovde je naslov pomogao 😁). Pritom, ne govorim o književnom kvalitetu, stilu, formi, sadržaju, ne zanima me to kod ovog dela – ono komunicira sa mnom kao čitateljkom posredstvom leve pretkomore na najdirektniji i najlepši način ove godine. Mnoge knjige su izvrsne, ali malo je onih koje bih spakovala u putnu biblioteku.

  Ovo je jedna od njih. Preporuka knjige - Trideseta godina

Želim vam 2023. godinu ispunjenu kvalitetnim čitanjem – jedna knjiga, sto knjiga, u autobusu, na podu, u krevetu, s kafom i bez nje, iz biblioteke ili knjižare, sve to da vam ne bude važno. Knjige su iskustva, a ne predmeti, i sve dok to ne zaboravljamo, a lako nam se može desiti, na dobrom smo putu da postanemo Čitaoci. A kad ste Čitalac, i teške godine bivaju lakše. Šta god nas sačekalo u narednih 365 dana, želim da nam ovaj ćošak interneta uvek bude inspiracija, uteha i prostor knjiškog zajedništva.

Srećna Nova godina i zadovoljstvo mi je bilo družiti se sa svima vama ove godine!