En Karson - Kratka slova

18. jun 2024.

Knjiga Kratka slova, En Karson
Knjiga Kratka slova, En Karson

Dobila sam nedavno pitanje „odakle početi s upoznavanjem s En Karson“ i, što sam više razmišljala, sve mi je teže bilo da odgovorim jer je fora s En Karson ta da s njom uvek možeš (i moraš) iznova počinjati i neretko počinješ ne od nule, nego od -100.

Uzmimo naslov zbirke kao primer. U originalu je „Short Talks“, u prevodu Alena Bešića je „Kratko slovo“ i taj izbor je objašnjen u pogovoru i ima smisla jer ovo zaista jesu mikroeseji/pesme u prozi/šta-god-je-Karson-izmislila-da-budu. Ali, ali, ali – ovo su i kratki razgovori, s drugim tekstovima, tradicijama, i, najvažnije, čitaocem, a nisu ni samo to, već mogu biti i ’predmeti razgovora’ s obzirom na to da svako kratko slovo ima temu (Van Goga, važno i nevažno, hedonizam + još 43). E, sad, zamislite pesnikinju koja s jedne strane aktivno traga za takvim višeznačjem, a s druge matematički slaže stihove i to vam je sve vreme jasno, da ništa nije slučajno, usputno i nehotično, iako u svojoj fragmentarnosti i nedovršenosti stvara iluziju da jeste. To ume da bude izvor intenzivne čitalačke frustracije koju ćete naći zaodenutu u pridev ’preterano intelektualna’ ili ’pretenciozna’ kad se govori o poeziji En Karson, a ume da bude i poziv na igru, na beg u procepe koje pesnikinja otvara – u rečima, svetu, tradiciji, književnosti, svemu što postaje predmet ovih minijatura. Stoga, ako bih morala dati jedno brzopotezno uputstvo za upotrebu ove zbirke, posavetovala bih čitaoca da pristane na igru i oslobodi se imperativa ’razumevanja’ pre no što uspe da nauči jezik (ponovo).

Jer, ovakva poezija zaista pomalo i jeste ponovno učenje sveta kojem prethodi teži proces odučavanja od „znanja o stvarima“, ali pesnikinja ne zauzima poziciju nadređenog znanja u odnosu na čitaoca, već je pre „učitelj neznalica“ (hvala, Majo, na preporuci, čitam ^^) koji samo pokazuje da vrata postoje, ali ostavlja nama da ih otvorimo. Na primer, „Kratko slovo o važnom i nevažnom“:

„Važne stvari su vetar, zlo, dobar borbeni konj, predlozi, neugasiva ljubav, način na koji narod bira svog kralja. U nevažne stvari spadaju prljavština, imena filozofskih škola, raspoloženje i neraspoloženje, tačno vreme. Sve u svemu, više je važnih nego nevažnih stvari, pa ipak nevažnih stvari ima više nego što sam ih navela ovde, ali obeshrabrujuće je nabrajati ih. Kad pomislim na tebe koja ovo čitaš, ne želim da budeš zarobljena, odvojena armiranim staklom od sopstvenog života, kao kakva Elektra.“

Arbitrarnost ovog spiska je namerna, pa ipak, zaustavila sam se da proberem važno od nevažnog pre no što sam nastavila u mislima da ga dopunjavam. Važno: trava, papir, haljina, šaka, lepota, vid (nastaviće se). Nevažno: lozinka, deterdžent za sudove, zelena salata, pertla, trotinet (nadam se da će se nastaviti, negacije su važne). No, već za nekoliko strana, pesnikinja piše slovo-komentar o Van Gogu, u potpuno drugačijem tonu:

„Pijem jer želim da razumem žuto nebo to divno žuto nebo, rekao je Van Gog. Kad je posmatrao svet, video je čavle koji pričvršćuju boje za stvari i video je da čavli pate.“

Premda ovde izostaje direktno obraćanje čitaocu, ono je implicitno u pesnikinjom odbijanju da ponudi kontekst i primoravanju čitaoca da ga osmisli – da li u mislima isleđujemo Van Goga i njegovo žuto nebo, stojimo li pred nekom slikom i kojom, koja to slika ima moć da skine boju sa stvari i šta je uostalom boja, da li da je smestimo u kutiju s važnim ili nevažnim, jesu li sve ravnopravne i zašto nisu…

Sve u svemu, put od -100 do neke spasonosne nule je samostalan, ali znate šta?

Nevažne stvari (nastavak): počeci.

Originalna objava
Instagram - @bookatorium - En Karson - Kratka slova

Bookatorium želi da ti pošalje pismo!

Sve što mi treba je tvoja mejl adresa.
Književnost i goluba obezbeđujem ja. 😊

Šta će mi pismo?