Gvendolin Rajli - Moje aveti

19. oktobar 2023.

Knjiga Moje aveti, Gvendolin Rajli
Knjiga Moje aveti, Gvendolin Rajli

Čitajući Handkea nedavno, osvestila sam da me najviše pogađa književnost koja je na planu pripovedanja bolno nezainteresovana za svog subjekta – taj pristup bezdušne vivisekcije, lišen patosa i distanciran toliko da sam naježila od hladnoće.

Gvendolin Rajli poseduje izuzetnu veštinu da kroz prizore iz svakodnevnog života, koji više liče na skicu nego sliku punu boja, predstavi komplikovane odnose, i to čini potpuno nezainteresovana za kontekst u kojima se odvijaju. Oko kamere je laserski fokusirano na pripovedačicu Bridžet, njenu majku Helen, i povremeno sestru Mišel, ali ne na to ko su one kad su same, već isključivo na odnos.

A taj odnos… Uf. Od početka nam je jasno da Bridžet ne gaji prisne, već diplomatske odnose s porodicom – čestitke i pozdravi kad je situacija prigodna, i one retke prilike kad se mora ispuniti društvena konvencija. Premda je naslov „Moje aveti“ i opisi uglavnom ističu majku kao glavnu temu, važno je napomenuti da ona nije i glavna junakinja – Bridžet je, i usudiću se da kažem da je ovo, ipak, priča o njoj.

Bridžetino hladno pripovedanje oslikava njenu suštinsku nemogućnost da se poveže sa bilo kim iz svog života, jer čak i kada opisuje svog dečka Džona i njihov život u udobnom malom stanu, čitalac oseti da je on gotovo kao nekakva figura u pozadini njene svakodnevice. Nametnuće vam se pitanje zašto ne želi da majka upozna njenog dečka, zašto joj dozvoljava da plače i ponižava se, zašto odlučno odbija da je pozove u stan, zašto se šali s njenim umiranjem. A majka – ona je posmatrač sopstvenog života, onako sa strane i uzgredno, i ima jedan prelep stih kod En Sekston koji mi se sve vreme vrzmao po glavi, a u vezi sa tim prividnim antagonizmom koji proizilazi iz istosti. U pesmi o Snežani, pesnikinja kaže da će i ona plesati u istim gvozdenim cipelama („you will dance the fire dance in iron shoes“) kao i veštica, da je ta suprotstavljenost samo privid – ili avet, ako vam se tako više dopada.

Nerazumevanje izvire iz svega neizrečenog, na primer, razloga majčinog razvoda, ali postoji i generacijski jaz između milenijalke koja nikada neće živeti udobnim životom penzionisane starice, i Gvendolin Rajli to suptilno, ali maestralno upisuje u tekst. Svaki put kada odu u restoran, primetno je to mimoilaženje u životnim okolnostima, jedna sasvim različita generacijska slika sveta i Bridžetin napor da se ona toleriše i prihvati. Poznat napor.

A ipak, uprkos svemu, ovo je priča o ogledalu – iskrivljenom, ali ogledalu.

Originalna objava
Instagram - @bookatorium - Gvendolin Rajli - Moje aveti

Bookatorium želi da ti pošalje pismo!

Sve što mi treba je tvoja mejl adresa.
Književnost i goluba obezbeđujem ja. 😊

Šta će mi pismo?