Klub (ne tako) kratkih priča Alis Manro

Ovoga puta imamo samo jednu temu kluba jer se čita kao dve.

Podnaslov ovog ciklusa je „samo za najhrabrijeˮ. 😃

Alis Manro je promenila žanr kratke priče i kako ga čitamo, razumemo i tumačimo. Ukoliko trenutno autori eksperimentišu sa formom mikropriče, ono što je Manro pisala valja nazvati makropričom.

Njene priče su neretko duge, ispričane iz više vremenskih ravni i delikatne. To znači da kod nje nema zemljotresa, melodramskih obrta i bubnjeva, već se potresi registruju na dubini tik ispod površine i zahtevaju čitaoca naštimovanog na te fine talasne dužine.

A šta mi radimo ovog ciklusa?

Štelujemo čitalačke aparate, naravno.

To je to. Mogu ti reći milion drugih stvari, od toga da je Manro jedina autorka koja je dobila Nobelovu nagradu za kratku priču, kako ih je napisala mnogo i jednako mnogo prepravljala, kako je polubožanstvo u svetu kratkopričaša danas, ali ništa od toga neće te pripremiti za susret s njenim stvaralaštvom.

A takva književnost je najdragocenija.